Rebeka

Rebeka

Da li me znaš, Rebeka?
LJubio sam tvoje drhtave usne
Iz dlanova tvojih pio vodu greha
I  s prstima ti se igrao u strasti,
među vinogradima.
Da li me se sećaš,Rebeka?
O,kako sam  te voleo tih dana
Žutog meseca od meda i kajsija
Umočenih u našu strast i bol.I krv.
Da li me čuješ,Rebeka?
Niz brzake smo života zajedno sjurili
I kad god sam grcao pružala si mi ruku,
Ruku spasa.
A ja ti nikada tu ruku nisam uzvratio
I sa suzama sam gledao beli veo smrti
Kako te odvlači zauvek od mene.
Otvori oči Rebeka,Rebeka... i vidi me.
Moja koža je mlohava, smežurana
 A tvoje lice još blaženo mlado
U sećanju mom i na crno-belim fotografijama.
Otvori oči Rebeka,Rebeka,...i raširi ponovo ruke,
Primi starca na tvoje grudi, u zagrljaj
I oprosti.Iza nas je ostala samo ova pesma
I deca,plodovi meda i kajsije i strasti.